Književno jezička norma 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače

САДРЖАЈ:
1. Фонетизам и фонологија…………………………………………… стр.3
1.1. Гласови српског књижевног језика………………………….…стр.3
1.2. Слог и подела речи на слогове…………………………………..стр.4
1.3. Фонологија- фонема и глас………………………………………стр.4
2. Морфологија и творба речи……………………………………… ..стр.4
2.1. Реч и морфема…………………………………………………….стр.4
3. Морфологија………………………………………………………….стр.4
3.1. Врсте речи………………………………………………………….стр.4
3.2. Именске речи………………………………………………………стр.5
3.3. Именице…………………………………………………………….стр.5
3.4. Придеви……………………………………………………………. стр.5
3.5. Заменице……………………………………………………………стр.6
3.6. Бројеви………………………………………………………………стр.6
3.7. Глаголи……………………………………………………………...стр.7
3.8. Прилози……………………………………………………………...стр.7
3.9. Предлози…………………………………………………………….стр.7
3.10. Везници…………………………………………………………….стр.8
3.11. Речце………………………………………………………………..стр.8
3.12. Узвици……………………………………………………………...стр.8
4. Творба речи……………………………………………………………стр.9
5. Лексикологија………………………………………………………...стр.9
6. Синтакса………………………………………………………………стр.10
1.Фонетика и фонологија
Фонетика је део науке о језику која проучава гласове и њихове промене. Фонетика описује рад органа чији је производ глас. С тога се може рећи да је фонетика физиолошка. Трептење ваздушне струје прати покрете говорних органа, па се може рећи да је су гласови физичка појава.
Говорни органи се деле на три групе:
а) плућа, трбушни мишићи и дијафрагма и душник
б)гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне
в)ждреона, усна и носна дупља
Глас се описује као производ друге и треће скупине органа
У сваком гласу се разликују три елемента: јачина, висина и боја.
1.1. Гласови српског књижевног језика
На основу положаја говорних органа гласови српског језика се дела:
а) самогласнике
б) сонанте
в) сугласнике
Самогласници (вокали) су гласови при чијем изговору ваздух из плућа пролази кроз душник и у гркљану покреће гласне жице, слободно тече кроз усну дупљу и излази у простор око говорника. Чују се као звучни и чисти тонови.
У нашем језику има пет самогласника: а, е, и, о, у.
Сонанти (гласници) су гласови при чијем стварању ваздушна струја, која је покренула гласне жице у гркљану, пролази неометано и упркос препрекама.
Сонанти нашег језика су: ј, в, р, к, љ, н, њ, м.
Сугласници (консонанти) чине групу гласова који се стварају настајањем препрека у устима, или на уснама, при чему ваздушна струја нема другог пута осим савладавања тих препрека.
У нашем језику сугласници су:
а) уснени: б, п, ф
б) зубни: д, т, з, с, ц

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]